Izvori i antioksidativna svojstva vitamina C

Pripremila: Ljiljana Tešić, nutricionista

Biološka uloga i funkcija

Vitamin C ili askorbinska kiselina  je bijeli kristalni prah, bez mirisa, kiselog ukusa  i osjetljiv na svjetlost. On je jedan od najispitanijih i najviše opisanih vitamina, najjači antioksidans  i prvi sintetski dobijeni vitamin. Važan je za sintezu kolagana, karnitina i za metabolizam masnih kiselina. Lako se rastvara u vodi i u alkoholu, a izuzetno je nestabilan i lako gubi svojstva skladištenjem i prokuvavanjem. Podložan je oksidaciji, posebno na vazduhu.

Vitamin C  ima veliku ulogu u stvaranju kolagena, značajnog za razvoj i regeneraciju tkivakrvnih sudovakostiju i zuba. Važan je za sintezu kolagana, karnitina i za metabolizam masnih kiselina.  Takođe, povećava otpornost organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama uključujući i alergije, bolesti disajnih puteva i još niz drugih.

Nedovoljan unos vitamina C može dovesti do avitaminoze. On se najčešće događa kod djece, alkoholičara i starijih osaba. Izraziti nedostatak tog vitamina dovodi do bolesti  skorbuta, tj. nemogućnost stvaranja kolagena. To dovodi do promjena  na kostima, u krvnim kapilarama,  zubi postaju klimavi, a zubno meso je otečeno i krvari. Zbog navedenih razloga, preporučuje se preventivni unos većih doza askorbinske kiseline, ali ne pretjerivati jer može dovesti do stvaranja bubrežnih kamenaca i uništavanju zaliha  vitamina B u organizmu.

Prirodni i vještački izvori vitamina C

Najbogatiji izvor vitamina su svježe voće i povrće. U mlijeku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C, a može se pronaći u mesu i u jetri.  Preporučene dnevne količine (RDA) za odraslu zdravu osobu iznosi 75-90 mg dok se u terapiji koriste i znatno veće doze.

Vještački dodaci vitamina C su vitaminske tablete, sokovi i vitaminski prah.

Biljni izvori vitamina C

Biljke su dobar izvor vitamina C, iako količina vitamina C u pojedinim biljnim vrstama zavisi od: klimatskih uslova u kojima je biljka rasla i kvalitetu tla, svježini ploda (stajanjem ubrane biljke vitamin C oksidira) i zavisi od načina obrađivanja biljke u svrhu konzumacije (kuvanje, sjeckanje, mljevenje).

Najbogatiji askorbatom (viramin C) su:  plod šipka (2000mg/100g),  crna ribizla (200mg/100g), crvena paprika (190mg/100g),  lisnato povće, kupus, brokula, kivi,  agrumi (narandžemandarinelimun) i dr.

 

 

 

 

Životinjski izvori vitamina C

Većina životinjskih vrsta sintetiše svoj vlastiti vitamin C. Životinjski izvor vitamina C nije pouzdan. U jetri se nalazi najviše vitamina C, dok se u pasteriliziranom  mlijeku zbog termičke  obrade može pronaći u tragovima.

Najbogatiji askorbatom (viramin C) su: sirova teleća jetra (36 mg/100g), goveđa jetra (31 mg/100g), sirova svinjska jetra (23 mg/100g),  termički obrađena pileća jetra (13 mg/100g), svježe kozije mlijeko (2 mg/100g) i dr.

 

Priprema hrane

Vitamin C postaje hemijski  nestabilan pod određenim uslovima koji mogu, ali i ne moraju biti ispunjeni termičkom obradom hrane. Kuvanjem hrane postižemo temperaturu od 100 °C što ne uzrokuje veće „raspadanje“ vitamina C. Vitamin C se uništava na 190 °C. Međutim, prženjem hrane postižemo temperaturu raspadanja vitamina C, isti efekt dobijemo dužim kuhanjem hrane, tako što izlažemo askorbat duže vremena temperaturi od 100 °C.

Još jedan razlog nestanka vitamina C iz namirnica je ispiranje namirnica vodom zbog njegove  rastvorljivosti, vitamin „izlazi“ iz namirnice u vodu u kojoj se ta namirnica kuha. Isto tako je dokazano da vitamin C ne „izlazi“  iz svih namirnica podjednakom brzinom, npr. brokula najduže  zadržava vitamin C od bilo kojeg drugog voća i/ili povrća.

Vitamin C i antioksidativno dejstvo

Vitamin C podstiče  rad našeg imunog sistema i uništava bakterije. Ako ga ima dovoljno gotovo sve ćelije u organizmu dobijaju podsticaj od ovog vitamina, ali najveću korist imaju interferonantitijela i leukociti, koja tokom bolesti gube vitamin C .

Virusne infekcije

Vitamin C je dobro sredstvo protiv virusnih infekcija kao što su: sindrom hroničnog umorahepatitis i različite vrste herpesa pa i AIDS-a. Kod virusnih infekcija postoji pravilo tolerancije crijeva. Odnosno, što je veća tolerancija crijeva, to više vitamina C možemo podnijeti jer previše vitamina crijeva se opuste i izazovu dijareju.

Bakterijske infekcije

Vitamin C se jednako bori i protiv bakterijskih infekcija. Unos vitamina povećati  kod prvih znakova bolesti, svejedno da li se radi se o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Terapiju treba upotpuniti  s cinkomvitaminom A i bioflavonoidima.

Prehlada

1g/dan  vitamina C može skratiti trajanje prehlade za oko 20%, ako se doze povećaju do 6 g vitamin C efekat je nešto djelotvorniji u smanjivanju simptoma prehlade i skraćivanju trajanja.

Vitamin C pruža očima antioksidativnu te tako spriječava nastanak mrene i usporava njezin razvoj

Ostale bolesti

Antioksidativno dejstvo vitamina C je bitan i u liječenju drugih bolesti, kao što su: astma i alergija, karcinom, srčane bolesti, dijabetes tipa II, giht i dr.