INTERVJU SA TANjOM BOŠKOVIĆ, POZNATOM SRPSKOM GLUMICOM

Pripremila: Milijana Kerić

Regionalna diva kinematografije i pozorišta Tanja Bošković zajedno sa poznatim beogradskim glumcem Radom Marjanovićem nedavno je u ZTC-u „Banja Vrućica“ odigrala predstavu „Dobrodošli u kabare“.  Tanja Bošković je rođena u Beogradu, a odrasla je u Aranđelovcu i iza sebe ima blistavu karijeru. Iako je u penziji redovno igra.

„Radujem se svakoj novoj predstavi, uzbuđena sam. Ovde do sada nisam bila, i radujem se igranju pred vašim gostima. Rade Marjanović, koji igra sa mnom u predstavi „Dobrodošli u kabare“, predstavlja celu moju glumačku mladost. Partneri smo celi život, više od 45 godina. On je moj rod, moj brat, moj najbolji drug. Sinoć smo igrali u Beogradu. Dolaze sve generacije i starije i mlađe da nas gledaju. Lekovito je, smešno, veselo… Dobra stara vremena… Rade Marjanović pokupio sve ono najbolje iz tog perioda za ovaj kabare. Tu ima mnogo ličnog stava i mog i Radetovog. Izabrali smo nešto što mi volimo, šlageri na kojima smo rasli, otpevamo po jednu strofu a sve je upakovano u radost. Kroz ovaj kabare prošlo je dosta glumaca. Prosto kabare je divna forma jer je pomična.“

  1. Kako publika reaguje na kabare u kojem igra Tanja Bošković?

Sjajno. Starije generacije su plakale a ovi mladi su zaprepašteni kako je moglo da se završi takvo vreme. I zato ovaj kabare prolazi svagde. I u Beogradu i Makedoniji. U Tuzli su pevali snažno, naročito žene.

  1. Nedavno Vam je u Skoplju dodijeljena nagrada za doprinos evropskom filmu. Da li Vas nagrade vesele?

Kako da ne. U mladosti nisu, jer sam smatrala ako mi daju nagradu da smatraju da ja više nisam opasna, da me mite njome. Zaista sam za ovih 45 godina bavljenja glumom prošla svašta. Glumila sam od Rogoza pa do ovih novih generacija. Upravo pripremam predstavu sa mojom ćerkom i veoma sam srećna zbog toga. Divno je raditi sa njom. Pet godina me je odbijala. Ja sam je rodila, znam ju „od kilo mesa“ i odjednom vidim jednu odraslu, darovitu vrednu osobu  sa kojom možete da radite i da dok radite da se lepo sukobite. To je najveći orden koji sam mogla dobiti.

  1. Iza sebe imate zaista impresivnu karijeru, važite za divu regionalne kinematografije. Da li je danas teže izgraditi ime i karijeru nego kada ste Vi počinjali?

Mnogo teže, mnogo. To je neuporedivo. Mi smo imali ljude poput Mile Trajkovića, Mucija Draškića koji su se ozbiljno bavili našim životima i našim talentima. Nije bilo interneta ali opet, na celom prostoru stare Jugoslavije znalo se gde koja glumica postoji i šta ona može da uradi. Danas deca završavaju ozbiljne fakultete. Umetnički fakultet je ozbiljan fakultet. Međutim, uglavnom odmah ih sapletu reklamama. Sve je to potrošnja mladosti, posle ih bace u neki rijaliti i to je to. Veliki problem je i to što su pozorišta svedena na malo. Sećam se situacije kada je Muci Draškić primao Baneta Zelenskog u ansambl i ja ga pitam: „Šta će ti ovaj dečko?“ a on mi kaže „Pa, on će za 40 godina da igra Šajloka.“ Oni su, dakle, sa planom primali u ansamble. Davali su takve uloge koje možeš da savladaš kad si mlad a da se ne oklizneš, da se ne potrošiš, da ne sagoriš. Videla sam veliki broj glumaca kojima je samo pet godina ranije data uloga na kojoj su se polomili. Nama je Bog dao dar  i moramo da ga razvijamo. Ja sam imala profesora koji nas je vodio i posle akademije. Odlazila sam kod njega na konsultacije. On bi rekao: „Ovo možete da igrate. Ovo nemojte, ne, ne. Ovo odbijte.“

  1. Kakva je razlika kada ste na scenu izlazili na početku karijere a kako to izgleda sada kada imate preko 40 godina iskustva?

Sada u publici sjede ljudi koje ja poznajem. Onda su mi svi bili nepoznati, plašila sam se. Sada nakon 45 godina koliko sam glumica, ja svoju publiku lično poznajem. Osećam pojedinačnu energiju.

  1. Šta Vam dobro donijelo bavljenje glumom a u čemu smatrate da Vas je uskratilo?

Imala sam vremena da učim, da čitam. Literatura je veoma važna za život. Mladi ljudi danas veoma malo čitaju i zato će im trebati više vremena da uče ono što im je bitno. Meni je literatura mnogo pomogla. Gospod mi je pomogao. Ja u Boga verujem  i trudim se oko dara koji mi je dao. Oduzelo mi je slobodno vreme jer ne možete igrati i imati slobodno vreme. Nikad nisam dovoljno plela, vezla, kuvala. Nikad nisam dovoljno bašte poradila. Sve se nadam da ću ja svoje unučiće u miru i radosti učiti te zanate koje sam ja učila od svoje nane. Čitaću im mnogo. Trenutno čitam svome ocu, koji više ne vidi dobro i to me raduje. Čekam unučiće da ih vodim po svetu jer je veoma važno putovati. Ja sam mnogo proputovala i želim im pokazati moj svet, ne turistička mesta, nego to nešto što je moj svet učinilo bogatijim.

  1. Tanja Bošković poznata je i po tome što se zalaže za zdrav način života i prirodan izgled. Kako se Vi njegujete?

Negujem se veoma jednostavno. Imam dobre gene. Da mi vidite roditelje ne biste verovali koliko godina imate. Radosne misli. Sve rđavo mimo mene prođe. Ne dam moju dušu, moju radost, jednostavno ne dam! Politika me ne isteresuje. Negujem se tako što čitam knjige. Ne čitam novine, gledam na televiziji samo sport uključujući i karling. Mnogo hodam, ne vozim, pešačim. Gde god mogu da stignem pešačim. Treba mi malo više vremena ali, ja za to vreme učim tekstove. To mi je važno. Učenje napamet je najbolja nega za mozak. Naučite svakog dana po jedan stih i posle više godina imaćete Aleksandrijsku biblioteku  stihova u svojoj glavi i lepo ćete se osećati. Jedem koliko stane u šaku jedne ruke, nema potrebe da se ljudi prejedaju. Igram od kad zna za sebe i pevam. Kad idem ulicom ja pevam u sebi i to me raduje. Naravno da koristim kreme ali, to je manje bitno. Gledam u lepotu. Čim vidim nešto ružno ja sklonim pogled, uzmem torbu i odem. Može i da se plače u terapeutske svrhe. Suze su veoma zdrave.

  1. Koje su Vaše zdrave navike?

Ja živim u zgradi sa šest spratova. Uzmem pa operem stepenište i prozore. U ulici u kojoj živim u Herceg Novom, bio je sivi beton i ja odem i kupim tirkiznu farbu i dovedem more u moju ulicu. Oslikam je kao more puno zaljubljenih ribica koje se ljube. Redovno je čistim, perem. To je namenjeno mojim komšijama. Ja se zabavljam a to je i moja ljubav koja curi drugim ljudima.

Tanja Bošković po prvi put bila je u „Banji Vrućici“ ali napominje da je o našem centru učila u školi. Oduševljena je ljubaznim osobljem i urednošću kompleksa. Kaže da je  uživala i u odličnoj hrani. Obećala je da će se vratiti kako bi koristila naše usluge.

Did you like this? Share it!

Leave Comment

Facebook
Twitter
YouTube
Instagram