Legendardni igrač Crvene Zvezde i bivši reprezentativac Jugoslavije iza sebe ima bogatu karijeru. Za klub je odigrao 338 utakmica i postigao čak 130 golova, što ga je postavilo na 7 mjesto po broju postignutih golova u istoriji kluba.
- Koliko danas, nakon što ste završili sportsku karijeru, vodite računa o tome da se što više krećete, odnosno da budete aktivni?
Iskren da budem, vodim računa da budem aktivan i kada je u pitanju ishrana i kada je u pitanju moje opterećenje. Imam svoj sistem ishrane, prije svega ne jedem svinjetinu, to je broj jedan i kao broj dva volim ribu, volim sve druge vrste mesa, sve drugo mogu da jedem, volim da se zdravo hranim.
U slobodno vreme družim se sa mojim drugarima na Adi Ciganliji, gde sam i odrastao, volim da budem sa njima kad god imam slobodnog vremena i volim da vozim bicikl, jer sam inače već 35 godina i aktivan biciklista. I poredfudbalskog treninga koji sam imao, profesionalno upražnjavam vožnju bicikla, te svako jutro vozim između 30 i 50 kilometara dnevno.
- Koliki je značaj fizičke aktivnosti, ali i boravka u prirodi, ne samo za sportiste, već i za sve ljude?
Preporučio bih svim ljudima da, ako ništa drugo, barem šetaju koliko mogu, a ponekad je dobro i izaći u prirodu i sedeti i „blejati“ kako kaže naš narod, ili čitati neku knjigu, ali svakako provoditi vreme u prirodi.
- S obzirom da je fudbal danas fizički zahtjevniji nego prije nekoliko decenija, da li fudbaleri svoju kondiciju odnosno fizičku, ali i mentalnu sposobnost, mogu graditi na banjskim mjestima poput „Banje Vrućice“?
Dok sam bio trener i dok sam radio, uvek sam koristio banje. Nama je trenutno najbliži zlatiborski okrug i uglavnom sam vodio ekipe na Zlatibor. Imao sam neki drugi program u odnosu na današnje trenere, za koje mislim da nisu na tom nivou na kom bi trebalo da budu.
Današnji treneri vode ekipe na planine i na planinama igraju utakmice i to zaista nema nikakvog smisla. Kada ideš na planinu, to je uglavnom zimski period, period kada tražiš fiziku, kada tražiš trčanje i maksimalno opterećenje.
U moje vreme, ja sam imao kondicionog trenera koji je bio atletski trener, tako da sam ja sa njim napravio jedan lep program i nikada u životu, dok sam bio trener, nisam imao igrača koga hvataju grčevi. Onda Vam je jasno koji je princip rada bio i kako se to nekada radilo i normalno je da oni igrači koji imaju maksimalno opterećenje u vreme tog pripremnog perioda nemaju problema u fizičkom smislu i to je ono što, danas, vidim nedostaje.
Kažu da je danas teže opterećenje ali varaju se. U pripremnom periodu kada sam ja trenirao, u periodu od 1968.-1974. godine, koji sam na svojoj koži osjetio, a koji sam probao da iskoristim na svojim treninzima, moji igrači nisu ni 50% mogli da rade i trče onoliko koliko smo mi trčali i priremali se, što je rezultat njihovog rada. Za taj princip rada koji smo mi koristili, oni ističu da je to danas staromodno, ali ako je staromodno, rezultati nisu staromodni, oni ostaju.
- Jeste li, nakon okončanja aktivne sportske karijere, obilazili banjska mjesta i kakav uticaj je to imalo za Vaše zdravlje?
Uvek sam nekako zdravo živeo. Živeo sam kao dete na ulici, rastao sam na ulici, u to vreme nismo imali televiziju, nismo imali ništa, imali smo školu, imali smo knjige, i uglavnom sam odrastao na igralištu Čukaričkog i odrastao u školi „Josip Ančić“, koja je bila udaljena 300 metara od moje kuće i tu smo provodili ceo dan.
Malo ljudi zna da sam bio i reprezentativac u hokeju na travi, i to igrao sam za Čukarički, dobrih 6 godina, a ovo sve ostalo ima opet neku drugu dimenziju oko tog odrastanja. Kad sam bio malo stariji, pošto nikada nisam bio bolestan, ono što sam koristio ili što je koristio klub kao banjsko letovalište, mislim da je fantastično i sada kao veterani idemo na tople izvore ikoristimo to, idemo i igramo utakmice, a oni nama za revanš ustupe mesto, pa ostanemo dan, dva, družimo se.
- Da li ste prvi put u „Banji Vrućici“ i kakvi su Vaši utisci?
Ovo je moja druga posjeta Vašem Zdravstveno-turističkom centru i zaista imam samo reči hvale, ne samo za sadržaj koji imate, nego i za ljubaznost, gostoprimstvo, čistoću, sve je zaista u najboljem redu. Mislim da je fantastično biti u banjama, evo ja sam, ponavljam, oduševljen Vašom Banjom Vrućicom.
Prvi put sam ovde bio 2004. godine, i zaista ne mogu da prepoznam sve ovo, šta se ovde izgradilo. U obilasku sam se izgubio u Vašim hotelima, prosto ne mogu da verujem šta je sve napravljeno, šta sve lekari preporučuju za zdrav organizam i zdravo telo, sa kakvim uslugama i sadržajem raspolažete.
- Hoće li „Banja Vrućica“ ubuduće imati Vašu preporuku kod sportista, ali i svih ostalih ljudi koje poznajete?
Preporučio bih svim svojim drugarima, sportistima, ali i ljudima koje poznajem da dođu i posete ovo mesto. Zaista bih, još jednom, sve pohvalio. Osoblje je toliko ljubazno u celom ovom kraju, pogotovo ovde na Banji Vrućici.
Zaista mnogo zapažam i mogu Vam reći da nisam video bolju banju, koja ima sve ono što jednom čoveku treba za odmor, rekreaciju, opuštanje i maksimalno uživanje.
